Free Hosting

Free Web Hosting with PHP, MySQL, Apache, FTP and more.
Get your Free SubDOMAIN you.6te.net or you.eu5.org or...
Create your account NOW at http://www.freewebhostingarea.com.

Cheap Domains

Cheap Domains
starting at $2.99/year

check

ZAVOD ZA KULTURU ROMA

Vojvođanska Vlada posvećena očuvanju kulture i identiteta romske nacionalne zajednice

Pokrajinska vlada će podržati incijativu Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine da se u Vojvodini osnuje zavod za kulturu Roma, koji će se brinuti o očuvanju kulture i identitete te zajednice, rekao je danas predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić.

On je na današnjem sastanku sa predstavnicima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine poručio da je vojvođanska Vlada posvećena očuvanju kulture i identiteta romske nacionalne zajednice, kao i svih drugih nacionalnih zajednica koje žive na teritoriji pokrajine Vojvodine.

Pajtić je dodao i da Pokrajinska vlada kroz set mera nastoji da pomogne romskoj zajednici da poboljša svoj položaj u društvu, pre svega ekonomski, i da omogući da biti Rom ne bude više socijalna kategorija, već samo etnička kategorija.

“Obrazovanje je ključ rešenja koje će stvoriti romsku elitu koja može da doprinese da cela zajednica živi bolje i dostojanstvenije”, kazao je on i dodao da ohrabruje činjenica da se na Novosadskom univerzitetu školuje oko 400 Roma, koji će stečenim znanjem  obezbediti bolji socijani status svoje zajednice.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović zahvalio se Pokrajinskoj vladi na dosadašnjoj podršci, kako savetu, tako i drugim romskim organizacijama i udrženjima. On je istakao kao posebno značajnu podršku u oblasti obrazovanja i zapošnjavanja Roma, koja omogućava poboljšanje ekonomskog statusa i brže integrisanju Roma u naše društvo.

U ponedeljak prvi film iz serijala filmova „Živeti zajedno“

LIVING-TOGETHERNezavisno društvo novinara Vojvodine iudruženje „BH novinari“ u saradnji sa Radio-televizijom Vojvodine otpočinje sa prikazivanjem serijala dokumentarnih filmovaŽIVETI ZAJEDNO (LIVING TOGETHER)posvećenim pomirenju i obnovi međuetničkog poverenja u Srbiji i BiH.

Prvi od pet filmova iz serija, film Arijane Saračević-Helać (BiH) i Darka Špera „Znam šta je ofsajd“, biće prikazan u ponedeljak, 16. februara na prvom programu RTV-a u 23 časa.

Ostali filmovi, sukcesivno će se prikazivati svakog podenedljka u istom terminu 23. februara, pa 2, 9, i 16. marta.

Dokumentarni filmova govore o pozitivnim pričama i građanskoj hrabrosti iz ratnog i poratnog perioda na području bivše Jugoslavije. Dokumentarci govore o ljudima, koji su se izdigli iznad mnoštva negativnih pojava, nasilja i ratnih zločina, koji su konkretnim delima pomogli onima „s druge strane“.

U prvom planu filmova su ljudi koji su ostali humani i u najtežim vremenima, istinski heroji koji vlastitim primerom i životom svedoče mogućnost susreta, a ne sukoba, kao i mogućnost jačanja poverenja i procesa pomirenja u regionalnim okvirima, bez relativiziranja ili ublažavanja odgovornosti za ono što se dogodilo.

Dokumentarni filmovi realizovani su u saradnji udruženja „BH novinari“ i Nezavisnog društva novinara Vojvodine u koopropdukciji sa Radio-televizijom Vojvodine, a pod pokroviteljstvom EU medijskog fonda „Jačanje medijske slobode u Srbiji“ i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

1. Znam šta je ofsajd

Autori: Arijana Saračević-Helać (BiH), Darko Šper

Program: RTV1, 16. februar, 23.10

Goran Čengić, sportista i veliki čovek, nekadašnji rukometni reprezentativac SFRJ i dugogodišnji igrač Bosne i Crvene Zvezde, sredinom 1992. godine, stradao je u sarajevskoj Grbavici kada je pokušao spasiti komšiju, doktora Husniju Čerimagića.

Kao i Čengić i drugi vrsni sportisti suprostavljali su se ratnom ludilu. U ovom filmu saznajte o herojskim delima sportista – Mirze Delibašića, Krešimira Ćosića i Dejana Bodiroge.

2. Nisu ćutali

Autori: Maja Leđenac, Darko Šper, Branka Opranović, Norbert Šinković

Krajem osamdesetih godina prošlog veka u Srbiji je došlo do masovne nacionalističke političke mobilizacije koju je predvodio Slobodan Milošević. Ali, već od samog početka Miloševićeve vladavine javili su se otpori i formirane su političke i mirovne građanske organizacije koje su osporavale nacionalizam kao politički program. Stvari su se radikalizovale početkom devedesetih godina, kada je počeo rat.

U ovom filmu je reč o otporu ratu i velikom broju mirovnih aktivista u Vojvodini.

3. Apostoli dobra

Autorke: Maja Leđenac, Željka Mihaljević (BiH)

Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Milorad Golijan nije puno razmišljao o konformizmu kada je 1992. godine primio od dvojice vlaseničkih hodža poziv u pomoć. Stao je u njihovu zaštitu, i pored strašne osude svojih sugrađana koja ga je primorala da napusti Vlasenicu, zatražio je od tadašnjih vlasti propusnicu za Muniba Ahmetovića i njegovog kolegu Bega Selimovića.

Na drugoj strani Bosne i Hercegovine, u Livnu, fra Marko Gelo činio je dobra dela za svoje komšije druge nacionalnosti – Srbe i Bošnjake. Spasivši ikone i druge vrednosti Srpske pravoslavne crkve zaslužio je najviši orden SPC – Orden Svetog Save, ali mu on nikada nije uručen.

4. Heroji bitke za ranjenike

Autor: Aleksandar Reljić

Na spomen ploči okačenoj na ulazu u Kantonalnu bolnicu u Goraždu, ispisana su imena zdravstvenih radnika, koji su u bosanskom ratu 1992-1995, poginuli radeći svoj posao. Na njoj je i ime jedne Beograđanke – doktorke Dušanke Vujasić, koja je nekoliko godina pre rata došla u Goražde da radi kao stomatološkinja. Zbog pacijenata i ljudi ostala je u Goraždu i u nečovečnim vremenima i uslovima zaslužila da ostane u sećanju kao heroina bitke za ranjenike.

Predrag Pera Dacić, prekaljeni predratni mangup srpskog porekla, kao i doktorica Dušanka, ostao je u sećanju Goražda po svojoj požrtvovanosti i hrabrosti. Volontirajući u bolnici i prevozići ranjenike preko ratnih linija stradao je na brutalan način u Višegradu na samom početku rata.

5. Komšije

Autorka: Mirha Dedić (BiH)

Prvi put nakon 22 godine, Dragan Iveljić je na istom tavanu, odakle je kao devetogodišnjak gledao ubistva komšija, javno ispričao sve što je vidio tog kobnog dana u Rašljanima i Briševu. To je, kaže, priča o zločinu, ali i prije svega o čovjeku, Dušanu Raduloviću i njegovoj ženi Tereziji, na čijem je tavanu Dragan pronašao spas od sigurne smrti, zajedno sa tada petnaestogodišnjom sestrom i roditeljima. Osim njih, na tavanu kuće Dušana Radulovića tri dana krilo se još nekoliko hrvatskih porodica.

Više o samom projektu „Živeti zajedno – Serija dokumentaraca o pomirenju i obnovi međuetničkog poverenja u Srbiji i BiH“ možete pronaći na stranici www.zivetizajedno.net.

logo-sr-lat“Ovaj dokumentarni film nastao je u okviru projekta Evropske unije “Jačanje medijske slobode u Srbiji”. Stavovi izneseni u ovom filmu pripadaju autorima projekta i ni na koji način ne predstavljaju stavove Evropske unije.

Leave a comment!

Predstavništvo Udruženja romskih studenata u Nišu

Na Medicinskom fakultetu u Nišu otvoreno je predstavništvo Udruženja romskih studenata niškog univerziteta.

Predstavništvo Udruženja romskih studenata niškog univerziteta otvoreno je na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Udruženje od 2000. godine radi u Novom Sadu i pomaže Romima u pripremama za studiranje kao i tokom studija.

73.Godina od proboja Logora na Crvenom Krstu

logor crveni krstPrvi proboj logoraša u Evropi, u vreme Drugog svetskog rata, dogodio se na danasnji dan pre 73 godine.

Zatvorenici koncentracionog logora na Crvenom krstu u Nišu, uspeli su da pobegnu i izbegnu streljanje na Bubnju. Sedam decenija posle događaja, Logor na Crvenom krstu je jedan od najposećenijih kulturno istorijskih spomenika u Srbiji.

Nišlijama 15 odličja u Malmeu!

1 (4)

Članovi Sportsko rekreativnog udruženja osoba sa invaliditetom Naisa iz Niša osvojili su čak 15 medalja u švedskom gradu Malmeu, na 38. međunarodnim igrama. U konkurenciji preko 3000 sportista sa invaliditetom, iz 40 zemalja Evrope, 15 takmičara Naise osvojilo je čak 15 medalja.Posebno dobre rezultate ostvarili plivači Nemanja Tadić iz Niša i Nemanja Miljković iz Paraćina, koji su u svojim kategorijama invaliditeta osvojili po tri zlatne medalje. Odličan nastup imao je i Aleksandar Prijović iz Kragujevca, osvajač dve srebrne i jedne bronzane medalje. U stonom tenisu, visoki međunarodni ugled potvrdili su Nebojša Ilić i Bojan Stamenković. Ilić je u singlu i dublu osvojio tri srebrna odličja, Stamenković dva, a Milan Antić jedno srebro.
U ekipi Naisa bili su i projekt – menađžer Vladimir Bajin, treneri Viktor Ristić, Veljko Stojanović i Branimir Sredojević, kao i personalni asistenti Lidija Antić, Jelena Prijović i Barbara Lučić.

Suspendovan ginekolog koji je pijan hteo da obavi abortus

nis ginekologija 1

Niš – Direktor Kliničkog centra Zoran Radovanović suspendovao je lekara Ginekološko-akušerske klinike Bratislava Todorovića koji je vidno pijanom stanju pokušao da se fizički obračuna sa obezbeđenjem.

 

Ginekolog niškog Kliničkog centra došao je na posao u pripitom stanju, insistirao da obavi operaciju, a potom se potukao sa obezbeđenjem. B.T. je u krvi imao 2,09 promila alkohola.

“Postupajući po zakonskoj proceduri, zatražili su od njega da se podvrgne alko-testu kojim je utvrđeno da lekar u krvi ima 2,09 promila alkohola u krvi. Posle toga radnici Službe obezbeđenja zamolili su ga da napusti kliniku, ali on ih je fizički napao i izazvao tuču, zbog čega je pozvana i policija“, navodi Radovanović.

Dok su svi čekali policiju doktor Todorović je hteo pacijentkinji da uradi kiretažu. Radovanović kaže da je čak i ušao u ordinaciju, ali da ga je dežurna sestra sprečila da započne intervenciju, a usprotivila se i pacijentkinja.

“Kako nam je rečeno, lekar je i sa njima dvema pokušao da se fizički obračuna. Čak je u jednom trenutku, izjavili su prisutni, doktor Todorović pokušao da na silu odvuče pacijentkinju u svoju lekarsku sobu, ali je stigla policija i sprečila ga u nameri“, kaže Radovanović.

Kolegijum Kliničkog centra odlučio je da suspenduje Todorovića i privremeno ga udalji s posla, a formirana je i komisija koja će započeti disciplinski postupak.

TANJUG

Nakon štrajka advokata, gužve za suđenja još dva meseca

NIŠ – Nakon nedavno obustavljenog štrajka advokata, značajno je povećan broj predmeta koji pristižu u pisarnicu sudova u Nišu i Aleksincu

Svi predmeti se ekspeditivno prosleđuju sudijama tako da bi „gužva“ u sudnicama trebalo da bude raščešćena u narednih mesec i po ili dva, rečeno je na današnjoj zajedničkoj pres konferenciji predsednika Višeg suda i Osnovnog suda u Nišu, i Osnovnog suda u Aleksincu.

Ovom priliko je takođe rečeno takođe da su uprkos četvoromesečnom štrajku advokata Viši sud i Osnovni sud u Nišu, kao i osnovni sud u Aleksincu postigli u toku prošle godine dobre rezultate.
Predsednik Višeg suda u Nišu Zoran Krstić je istakao da je ovaj sud u u prošloj godini imao je 7.850 predmeta, a rešio je ukupno 7.133 ili više od 90 procenata.
„U odnosu na 2013. godinu, Viši sud je prošle godine imao 1.110 predmeta više i sa istim brojem sudija završio je više 1.187 predmeta“, naglasio je Krasić.

On je istakao da su sudovi u Nišu, kako Viši sud, tako i Osnovni, u prošloj godini prioritetno rešavali stare predmete, ali su bolji rezultati od postignutih, izostali zbog štrajka advokata. Prema njegovim rečima u Višem sudu u Nišu na kraju 2014. godine bila su 132 predmeta starija od dve godine.

Predsednik Osnovnog suda u Nišu Goran Spasić saopštio je da su sudije ovog suda u prošloj godini radile na bezmalo 146.000 predmeta, od kojih je 73.662 pristiglo u periodu od januara do decembra.
„Na kraju prošle godine ostalo je nerešeno 67.000 predmeta, od kojih je 44.898 starih. Najviše starih predmeta je u oblasti izvršenja, skoro 42.000“, kazao je Spasić.

Kako je kazao Spasić, ima sporova iz oblasti radnog prava koji traju i duže od 10 godina, ali iz objektivnih razloga, kao što su veći broj stranaka u postupku ili nemogućnost pristupa odrđenim dokumentima važnim za donošenje presude.

Predsednik Osnovnog suda u Aleksincu Nebojša Colić je istakao da je uprkos poteškoćama oko ponovnog osnivanja, ovaj sud u toku prošle godine rešio skoro 50.000 predmeta, od ukupno 72.000 pokrenutih.
„Najveći problem Osnovnog suda u Aleksincu je nedovoljan broj sudija i sudskih pomoćnika. Sistematizacijom je predviđeno upošljavanje 14 sudija, a sud ima 11 sudija. Sudije „krivičari“ imaju u proseku 300 predmeta što je sigurno državni rekord“, naveo je Colić.

Problem sa nezapošljavanjem mladih kadrova naveo je i predsednik Višeg suda u Nišu.
„U Višem sudu od 2010. godine nije primljen ni jedan novi pripravnik, iako je pristigla generacija veoma uspešnih studenata, među kojima su i oni koji su studije završili sa prosekom 10“, rekao je Krstić.

Vodeća koalicija u gradu stabilna

Kao potvrdu za ovakav stav on navodi, da je početkom nedelje imao sastank sa predsednikom Skupštine grada, Miletom Ilićem, gde je postignut dogovor oko dnevnog reda Skupštine koja će biti održana u ponedeljak, 9.febrara, i da su razgovori, kao i uvek do sada, bili krajnje korektni i konstruktivni.

-Hapšenja istaknutih članova Gradskog i Okružnog odbora SPS-a ne utiču na naš rad i saradnju,a, kao i uvek, mora se poštovati predpostavka nevinosti, dok se ne dokaže suprotno.Dakle, sve funkcioniše u najboljem redu,ističe Perišić.

I predsednik Skupštine grada i istaknuti funkcioner SPS-a u Nišu, Mile Ilić, kaže da koalicini odnosi ni na koji način nisu destabilizovani nakon što su se, nedavno, našli u pritvoru predsednik Okružnog odbora SPS-a Igor Novaković i predsednik Gradskog odbora ove partije, Slavoljub Vlajković.

-Zajednički radimo na pripremi naredne sednice Skupštine grada,kao što je bilo i do sada,nema nikakvih problema.Imamo stabilnu većinu pa će sve odluke,verujem,biti donate i većinom glasova odbornika.Što se tiče nedavnih lišenja slobode, mogu samo da kažem da su pojedinačni slučajevi odgovornost pojedinca i da to nema veze sa političkim odnosima i političkom stabilnošću u gradu,izjavio je Ilić.

Lebane raskinulo ugovor sa koordinatorom

Lebane raskinulo ugovor sa koordinatorom

LEBANE, 3. februara 2015. (Beta) – Jedini Rom u lokalnoj upravi Lebane, koordinator za inkluziju Roma Saša Pešić, posle sedam godina rada po ugovoru, dobio je od lokalne uprave dokument označen kao “urgencija”, u kome ga poslodavac obaveštava da mu je istekao ugovor i da “nema potrebe za prisustvom u opštini”.

Koordinatori za inkluziju Roma, uključujući i Sašu Pešića, kada se potpuno osposobe za samostalni rad sa sunarodnicima, bez obzira na uspešan rad i obuku koja podrazumeva stotinak seminara i treninga, kada prestane finasiranje UNDP, brzo postaju višak u lokalnim upravama.

Po isteku ugovora, kojim je programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) finansirano delovanje koordinatora, lokalne uprave su potpisivale ugovor o preuzimanju obaveza, sistematizaciji radnog mesta, stalni radni odnos i finansiranje ali ga se, u mnogim slučajevima, ne pridržavaju.

“U februaru nemam ništa da primim i ne znam kako ću s porodicom da preživim. Imam 38 godina, suprugu, dve kćerke i sina. Niko ne radi. Sa platom koordinatora od 20.000 dinara izdržavao sam petočlanu porodicu. Jedino mi ostaje da potražim azil u Austriji”, rekao je Beti bivši korodinator za romska pitanja Saša Pešić.

Pešić je, od brojnih akcija, posebno ponosan na dva projekta. Jedan je kada su obezbedjena 66 besplatna priključka na vodovodnu mrežu i kanalizaciju u romskom naselju u Lebanu i kada je, uz podršku predsednika opštine, koji je pre dve godine obezbedio materijal, dobrovoljnim radom Roma asfaltiran deo puta kroz romski kraj.

Lebane ima četiri romska naselja sa zvanično 1.251 Romom, a nezvanično ih je oko 1.600. Od svih, naveo je Pešic, osmorica su u radnom odnosu. U poslednje dve godine u inostranstvo je otišlo 60 porodica.

Foto: http://jugmedia.info

Maloletnički zatvor za ubistvo na Ledenoj steni

Sud-Nis.jpg

Zbog prošlogodišnjeg ubistva Nenada Jovanovića, 17-godišnji I. S. je nepravosnažnom presudom osuđen na 5 godina maloletničkog zatvora.

Kako je Južnim vestima potvrđeno u Višem sudu, sudija za maloletnike je izrekao najtežu i najdužu kaznu koju zakon predviđa.

To je najteža kazna koja po našem zakonu može da se izrekne maloletniku i za krivično delo ubistvo maksimalno je njeno trajanje od pet godina – kažu u sudu.

Posebne kazne su izrečene još dvojici maloletnika koji su okrivljeni zanasilničko ponašanje.

Po nepravosnažnoj presudi je za A. J. (16) i M. S. (17) izrečena vaspitna mera “pojačan nadzor od strane organa starateljstva”.

Protiv četvrtog mladića se vodi poseban postupak jer je punoletan.

Podsetimo, 19. maja prošle godine u niškom naselju Ledena stena je sa 4 uboda nožem ubijen 19-godišnji Nenad Jovanović.

Prema tada dobijem informacijama iz policije, trojica maloletnika od po 15, 16 i 17 godina i M. C. (21) su sačekali nesrećnog mladića ispred kioska u Ulici Bubanjski heroji i tu su najpre počeli da ga tuku. On je uspeo da pobegne u susednu Ulicu Nade Dimić, ali su ga sustigli i 4 puta uboli nožem.

Mladić je na putu do bolnice preminuo.

Sva četvorica osumnjičenih su pronađeni u toku noći.

Osumnjičeni i žrtva su od ranije poznati policiji zbog sumnje da su učestvovali u izvršenju krivičnih dela krađa, teška krađa i razbojništvo, zbog čega im je u prethodnom periodu podneto više od deset krivičnih prijava – saopštila je tada policija.

Powered by WordPress | Download Free WordPress Themes | Thanks to Themes Gallery, Premium Free WordPress Themes and Free Premium WordPress Themes
Kontakt
Free mockups