ALEX

Nezavisno društvo novinara Vojvodine iudruženje „BH novinari“ u saradnji sa Radio-televizijom Vojvodine otpočinje sa prikazivanjem serijala dokumentarnih filmovaŽIVETI ZAJEDNO (LIVING TOGETHER)posvećenim pomirenju i obnovi međuetničkog poverenja u Srbiji i BiH.

Prvi od pet filmova iz serija, film Arijane Saračević-Helać (BiH) i Darka Špera „Znam šta je ofsajd“, biće prikazan u ponedeljak, 16. februara na prvom programu RTV-a u 23 časa.

Ostali filmovi, sukcesivno će se prikazivati svakog podenedljka u istom terminu 23. februara, pa 2, 9, i 16. marta.

Dokumentarni filmova govore o pozitivnim pričama i građanskoj hrabrosti iz ratnog i poratnog perioda na području bivše Jugoslavije. Dokumentarci govore o ljudima, koji su se izdigli iznad mnoštva negativnih pojava, nasilja i ratnih zločina, koji su konkretnim delima pomogli onima „s druge strane“.

U prvom planu filmova su ljudi koji su ostali humani i u najtežim vremenima, istinski heroji koji vlastitim primerom i životom svedoče mogućnost susreta, a ne sukoba, kao i mogućnost jačanja poverenja i procesa pomirenja u regionalnim okvirima, bez relativiziranja ili ublažavanja odgovornosti za ono što se dogodilo.

Dokumentarni filmovi realizovani su u saradnji udruženja „BH novinari“ i Nezavisnog društva novinara Vojvodine u koopropdukciji sa Radio-televizijom Vojvodine, a pod pokroviteljstvom EU medijskog fonda „Jačanje medijske slobode u Srbiji“ i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

1. Znam šta je ofsajd

Autori: Arijana Saračević-Helać (BiH), Darko Šper

Program: RTV1, 16. februar, 23.10

Goran Čengić, sportista i veliki čovek, nekadašnji rukometni reprezentativac SFRJ i dugogodišnji igrač Bosne i Crvene Zvezde, sredinom 1992. godine, stradao je u sarajevskoj Grbavici kada je pokušao spasiti komšiju, doktora Husniju Čerimagića.

Kao i Čengić i drugi vrsni sportisti suprostavljali su se ratnom ludilu. U ovom filmu saznajte o herojskim delima sportista – Mirze Delibašića, Krešimira Ćosića i Dejana Bodiroge.

2. Nisu ćutali

Autori: Maja Leđenac, Darko Šper, Branka Opranović, Norbert Šinković

Krajem osamdesetih godina prošlog veka u Srbiji je došlo do masovne nacionalističke političke mobilizacije koju je predvodio Slobodan Milošević. Ali, već od samog početka Miloševićeve vladavine javili su se otpori i formirane su političke i mirovne građanske organizacije koje su osporavale nacionalizam kao politički program. Stvari su se radikalizovale početkom devedesetih godina, kada je počeo rat.

U ovom filmu je reč o otporu ratu i velikom broju mirovnih aktivista u Vojvodini.

3. Apostoli dobra

Autorke: Maja Leđenac, Željka Mihaljević (BiH)

Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Milorad Golijan nije puno razmišljao o konformizmu kada je 1992. godine primio od dvojice vlaseničkih hodža poziv u pomoć. Stao je u njihovu zaštitu, i pored strašne osude svojih sugrađana koja ga je primorala da napusti Vlasenicu, zatražio je od tadašnjih vlasti propusnicu za Muniba Ahmetovića i njegovog kolegu Bega Selimovića.

Na drugoj strani Bosne i Hercegovine, u Livnu, fra Marko Gelo činio je dobra dela za svoje komšije druge nacionalnosti – Srbe i Bošnjake. Spasivši ikone i druge vrednosti Srpske pravoslavne crkve zaslužio je najviši orden SPC – Orden Svetog Save, ali mu on nikada nije uručen.

4. Heroji bitke za ranjenike

Autor: Aleksandar Reljić

Na spomen ploči okačenoj na ulazu u Kantonalnu bolnicu u Goraždu, ispisana su imena zdravstvenih radnika, koji su u bosanskom ratu 1992-1995, poginuli radeći svoj posao. Na njoj je i ime jedne Beograđanke – doktorke Dušanke Vujasić, koja je nekoliko godina pre rata došla u Goražde da radi kao stomatološkinja. Zbog pacijenata i ljudi ostala je u Goraždu i u nečovečnim vremenima i uslovima zaslužila da ostane u sećanju kao heroina bitke za ranjenike.

Predrag Pera Dacić, prekaljeni predratni mangup srpskog porekla, kao i doktorica Dušanka, ostao je u sećanju Goražda po svojoj požrtvovanosti i hrabrosti. Volontirajući u bolnici i prevozići ranjenike preko ratnih linija stradao je na brutalan način u Višegradu na samom početku rata.

5. Komšije

Autorka: Mirha Dedić (BiH)

Prvi put nakon 22 godine, Dragan Iveljić je na istom tavanu, odakle je kao devetogodišnjak gledao ubistva komšija, javno ispričao sve što je vidio tog kobnog dana u Rašljanima i Briševu. To je, kaže, priča o zločinu, ali i prije svega o čovjeku, Dušanu Raduloviću i njegovoj ženi Tereziji, na čijem je tavanu Dragan pronašao spas od sigurne smrti, zajedno sa tada petnaestogodišnjom sestrom i roditeljima. Osim njih, na tavanu kuće Dušana Radulovića tri dana krilo se još nekoliko hrvatskih porodica.

Više o samom projektu „Živeti zajedno – Serija dokumentaraca o pomirenju i obnovi međuetničkog poverenja u Srbiji i BiH“ možete pronaći na stranici www.zivetizajedno.net.

“Ovaj dokumentarni film nastao je u okviru projekta Evropske unije “Jačanje medijske slobode u Srbiji”. Stavovi izneseni u ovom filmu pripadaju autorima projekta i ni na koji način ne predstavljaju stavove Evropske unije.